29.9.2015. до 1.10.2015. ЕКСКУРЗИЈА II год

Ученици II разреда Средње пољопривредне школе са домом ученика – Шабац провели су дане од 29.9. до 1.10.2015. на екскурзији. Пут их је водио преко Београда, Крагујевца, Тополе и Опленца до Златибора и Сирогојна, а шта су на том путу видели и доживели следи у слици и речи.

Београд 29. 9. 2015.
Храм Светог Саве – највећи српски православни храм, највећи православни храм на Балкану и по површини и запремини највећа православна црква на свету, налази се у источном делу Светосавског трга, на општини Врачар, у Београду и подигнут је на месту на којем је, по веровању,  Коџа Синан - паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Изграђен је у српско-византијском стилу, са четири звоника висока 44 m. Висина врха куполе износи 70 m, док је главни позлаћени крст висок још 12 m, што врху храма даје укупну висину од 82 m, а надморску висину од 134 m. Храм заузима површину од 3.500  квадратних метара у приземљу, уз додатних 1.500 m² на три галерије на првом нивоу. Постоји још и галерија од 120 m² на другом нивоу, на коме се налази и спољашњи видиковац који се простире око целе куполе. Црква може да прими 10.000 верника, а на западну хорску галерију може да стане 800 хориста. Испод пода храма је изграђена ризница и крипта Светог Саве, као и гробна црква светог кнеза Лазара

Београд 29. 9. 2015.
Музеј Николе Тесле - основан  5. децембра 1952. године. Смештен је у  Улици Крунској  51, у згради саграђеној између 1927.  и  1929.  године као кућа  Ђорђа Генчића  по пројекту архитекте  Драгише Брашована. Зграда музеја је проглашена за споменик културе 1987. године. Музеј има сталну поставку : у једном делу је посвећена животу и раду  Николе Тесле, а у другом је представљен развој науке о  електрицитету и магнетизму. Најзанимљивији део је са аутентичном документацијом и радним моделима Теслиних изума. Музеј је јединствена институција науке и културе у Србији и свету. Једини је музеј који чува оригиналну и личну заоставштину Николе Тесле коју је по Теслиној жељи у Београд пренео његов наследник Сава Косановић. У музеју се чува преко 160 хиљада оригиналних докумената, 2000 књига и часописа, преко 1200 историјско – техничких експоната, преко 1500 фотографија и стаклених фотоплоча оригиналних техничких предмета, инструмената и уређаја, преко 1000 планова и цртежа. О Музеју Николе Тесле сазнајте више на www.tesla-museum.org/, а шта смо ми видели говоре слике.

Београд 29. 9. 2015.
Споменик кнезу Михаилу - Налази се на Тргу Републике, испред Народног музеја. Подигнут је 1882. као први монументални коњанички споменик код нас, постављен у јавном градском простору. Посвећен је кнезу Михаилу Обреновићу. Основна идеја споменика је ослобођење Србије од турске власти, а његов аутор италијански вајар Енрико Паци. Бронзана фигура кнеза на коњу, ослободиоца Србије од Турака, чија испружена рука показује на још неослобођене крајеве, налази се на рељефном постаменту у бронзи, постављеном на други носећи постамент, обложен мермерним плочама и профилисаним блоковима, са украсима ливеним у бронзи и бронзаним плочама са именима ослобођених градова. Рељефне сцене из српске историје, на бронзаном постаменту, рађене су према цртежима архитекте Константина Јовановића.

Крагујевац, Топола, Опленац 30.9. 2015.
Опленац - Храм Светог Ђорђа и маузолеј династије Карађорђевић подигнут је на самом врху стеновитог брда Опленац. Каменит крш овог узвишења, био је прошаран кривим стаблима једне врсте храста која су управо због природно неправилног, рачвастог облика мештани вешто користили за оплен - дрвене делове на сељачким колима. Тако је узвишење и добило име Опленац. Непосредно по преузимању краљевске дужности 1903. године, Краљ Петар I Карађорђевић је похитао да у клими општег полета испуни аманет својих родитеља и о свом трошку изгради династичку гробницу Карађоревића по узору на многобројне сличне владарске маузолеје у Европи, а у складу са православном хришћанском традицијом. Краљ је изабрао сам врх брежуљка тзв. Малог Опленца који се са својих 337 метара висине и далеким пикторескним визурама готово природно наметнуо за идеално место будућег храма. 1. маја 1910. године започета је изградња краљевског маузолеја, а 8. септембра 1930. у присуству Краља, чланова краљевске породице и гостију патријарх Варнава је осветио цркву, а затим су Карађорђеви посмртни остаци свечано пренети из старе у Тополи у маузолеј династије. Због својих изузетних вредности, храм Светог Ђорђа у Тополи је проглашен за споменик културе од изузетног значаја.

Опленац - Кућа краља Петра - Са почетком припремних радова за изградњу цркве Св. Ђорђа на Опленцу подигнута је такозвана Црквена кућа 1910. године, по пројекту архитекте Косте Ј. Јовановића. Постављена као привремена грађевина, одакле ће се надгледати изградња цркве, ова зграда има шест просторија намењених за рад и становање градитеља, а испод подрум за смештај алата и материјала. Краљ Петар I уселио се у њу од почетка са послугом, надгледајући градњу цркве. По томе је ова зграда и добила назив „Петрова кућа”. У њој је стари Краљ углавном становао све до 1915. године, када је са својом Војском пошао у стратешко одступање са војском преко албанских гудура на Солунски фронт. Његов син Регент Александар долазио је на ово место из главног штаба у Крагујевцу да подноси извештаје о војним плановима и операцијама. Дневничке белешке, које је Краљ баш у овој кући водио, пуне су драгоцених података о градњи цркве, свакодневном животу и многобројном свету који је долазио у Тополу.

Топола - Карађорђев град саградио је у периоду од 1811 – 1813. Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка, који као први владар обновљене Србије доноси економски и културни развитак Тополи. До данас је очуван: рестаурирани конак са кулом, црква са звоником и школа у којој се данас налази Народна библиотека “Радоје Домановић”. У конаку је стална изложба личних предмета Вожда и аутентично оружје из Првог српског устанка међу којима је и оригинални Карађорђев т оп познат под именом “абердар”. На топу недостаје десна ручка коју је краљ Петар I Карађорђевић искористио као основу за све крунидбене инсигније желећи да симболично повеже своју владавину са славном владавином свога деде Вожда Карађорђа.

Топола - Црква Пресвете Богородице , у народу познaта као Карађорђева црква, једнобродна је грађевина са основом у облику уписаног крста. Грађена од ломљеног камена, а њен двосливни кров покривен је ћерамидом. Уз западни портал подигнута је спратна кула звонара, такође од камена, која је истовремено служила и као одбрамбена кула. Карађорђева црква јесте својеврстан историјски споменик и доказ бурних догађаја у Тополском крају. У цркви, која се и данас сматра градском, свакодневно се одржавају богослужења.
Дом Карађорђевића у цркви је поставио спомен - плочу са именима ратника из овог краја, погинулих у балканским ратовима 1912. и 1913. године. Центром утврђеног града доминира споменик Карађорђу подигнут у новије време, дело Петра Палавичинија.

Акваријум „Крагујевац“ – први јавни слатководни акваријум у Србији. Налази се у просторијама Природно – математичког факултета у Крагујевцу. На преко 400 квадратних метара налази се 350 акваријума са укупном запремином око 60 хиљада литара воде. У акваријумима се може видети живи свет копнених вода, као наше земље и Балканског полуострва, тако и тропских и суптропских подручја Африке, Азије, Јужне Америке и Аустралије. У акваријумима и акватераријумима живе различите биљне и животињске врсте. Ту су рибе из наших потока, река и језера: пастрмка, мрена, штука, смуђ, шаран, сом, кечига, алии егзотичне тропске рибице: скалари, оскари,неонке, дискуси, трихогастери, пиране...Осим риба, ту су и водоземци и гмизавци: жабе, даждевњаци, корњаче, змије, као и различите врсте бескичмењака: сунђери, дупљари, планарије, глисте, пијавице, пужеви, шкољке, ракови. У оквиру Акваријума налази се и мрестилиште у коме се размножавају и гаје ретке и угрожене врсте риба. Ту је и лабораторија за научно – експериментални рад из области хидробиологије и заштите водених екосистема.

Посетили смо и фарму говеда на Златибору и упознали се са специфичностима у узгоју крава у овом крају.

Златибор 1. 10 2015.
Сирогојно - "Старо село"
 је музеј на отвореном у којем се приказује архитектура, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организација породичног живота људи брдско - планинских предела динарске регије.
Простире се на површини од 5 хектара и има око 50 објеката који су дислоцирани и пренети из околних златиборских села.
Изабране грађевине представљају богатсво архитектуре и развој културе становања златиборског краја, а уједно показују друштвене и привредне односе на селу. Знање и вештина са којом је обрађено дрво, достигли су висок степен, што ова здања сврстава у ред значајних градитељских остварења.
Динарска брвнара је у основи правоугаона и поставља се на темељ од камена. Зидна платна чине брвна, тесане греде положене водоравно једна преко друге. На угловима је карактеристична веза у крст - ћерт. Кров је на четири воде, стрм и висок, покривен, сламом, даском - шиндром или каменом. На странама крова су отвори баџе, кроз које излази дим из куће. На средини крова је карактеристичан димњак - капић, купастог облика са изрезбареним вретеном на врху. На кући се праве двоја врата, постављена једна наспрам других.
Сталну музејску поставку чине две златиборске окућнице, са стамбеним и привредним зградама какве су у другој половини 19. и почетком 20. века имале задружне сеоске породице. Привредни део чине објекти за чување и прераду воћа и зграде за стоку, док чобански стан представља засебну целину.
Од 2012. године у музејској поставци се налази и реконструисана учионица.
Све зграде су опремљене аутентичним покућством.